На почетку болног раздобља отуђивања од сопствене ћерке, Френки дуго није желео да постане близак ни са ким. Његов једини пријатељ је Скрап, бивши боксер, који се брине за Френкијеву дворану и зна да се испод грубе површине крије човек који већ 23 године готово сваког дана иде на мису тражећи опроштај који, изгледа, никако не може да добије. Тако је све док у његову дворану не уђе Меги Фицџералд. Меги никада није била богата, али тачно зна шта жели и спремна је да учини све што треба да би то и добила. Талентована је, усредсређена и има снажну вољу, а више од свега жели да пронађе некога ко ће да верује у њу. Френкију треба све осим такве одговорности, да не спомињемо ризик. Рекао је Меги грубу истину - да је престара и да он не тренира жене. Међутим, када немате другог избора, негативан одговор не представља вам ништа. Меги је сваког дана вежбала у дворани до граница издржљивости, а охрабривао ју је једино Скрап. Њена одлучност је коначно натерала Френкија да је прихвати.