Градић Верпланк у држави Њујорк настањен је тзв. „белим смећем“ -сиромашним белачким становништвом. Ради се о маси ексцентрика од којих сви возе стари Југо. Наиме, кад је Југо својевремено улазио на америчко тржиште, Верпланк је био изабран као пробно тржиште, а будући да становници себи нису могли да приуште ништа боље, град је пун Југића. Кад један од њих заврши у реци заједно с Моном Дирли, која се притом дави, настаје пометња. Случај истражује локални шериф Вајат Реш који долази до прилично поузданог закључка да је реч о убиству - неко је чачкао по кочницама аутомобила. Проблем није толико питање ко би у граду желео њену смрт, већ ко не би. Наиме, Мона је била врло непријатна и нашироко омражена особа па нико ни не хаје за њено страдање, укључујући и самог шерифа. Али, дужност зове. Осумњиченика колико хоћеш, почевши од њеног сина, мужа, локалне конобарице...